Prateći modni trend kako u odabiru garderobe i frizure, tako i u odabiru učiteljice postaje sve aktuelniji u današnje vreme. Roditelji đaka prvaka koji se prvi put zajedno susreću sa novim životnim zadacima i velikim baukom što se zove „školaˮ, primenjuju sva svoja znanja da bi deci olakšali novi period u životu. Da bi se škola prihvatila kao nešto što je divan period života a da se ne doživi na najstrašniji mogući način, roditelji biraju učiteljicu po svom modelu. Ta učiteljica mora da bude i mama, i tata, sestra, drugarica, doktor, sudija…
Ali da li je to zaista tako? Svaka učiteljica je sve od ovoga nabrojanog i još mnogo više. Ona sa Vašom decom provede pola dana, učeći ih lepom ponašanju, pomaganju drugima, učenju slova, brojeva, pevanju, crtanju, slikanju, davanju užine, deljenju svega što imaju. Vaše dete svaki dan dolazi kući puno novih važnih utisaka za njegov mali svet gde je naučilo pozitivan ili negativan uticaj različitih faktora na određene situacije.
Učiteljica kao Vaš prvi saveznik u obrazovanju je osoba koja prihvata svaku osobu u jednom od najbitnijih dana u njenom životu, kada polazi u školu. Zbog toga postoji i svečanost koja se zove „Prijem prvakaˮ, gde se imena đaka prvaka svečano pročitaju zajedno sa učiteljicinim, kao i kom odeljenju pripadaju. Ovo se pamti do kraja života.
Što su roditelji kod kuće, to je učiteljica u školi. Učiteljica đacima veže pertle, da novac za užinu kada mama zaboravi da spakuje sendvič, uteši i zagrli dete kada plače, jer je palo i povredilo se. Ona o Vašoj deci vodi brigu kao o svojoj rođenoj deci. Usmerava ih, pazi, mazi, uči, pohvaljuje, ponekad i kritikuje, ali se ta deca sažive sa svojom učiteljicom.
Koliko sam puta čula: „Vidi se da su to tvoji đaci.ˮ Nisu sve učiteljice mirne, tihe i povučene. Ima i nas živahnih, veselih koje učimo kroz igru prave vrednosti. Moja deca su vesela, druželjubiva, dele sve što imaju sa svima, pogotovo pribor iz likovne kulture, pa kada im svima nestane plastelina, pitaju da li mogu da uzmu naš zajednički plastelin što je učiteljica donela. Mi sve delimo – od užine do saveta za lepše i bolje ponašanje u školi i na javnom mestu. A mi smo još uvek prvi razred.
Mi smo jedna velika porodica, gde su deca vezana za učiteljicu. Koliko sam puta čula od roditelja: „Učiteljica nije tako rekla.ˮ Možda u nekim momentima roditeljima bude krivo što deca to izgovaraju, ali ubrzo uvide da se sve radne obaveze obavljaju na vreme i da se sve uradi „kako je učiteljica reklaˮ.
Dobra učiteljica ili nastavnica prepoznaje talenat, sposobnost ali i problem koji svako dete ima. To je zbog toga što dete najviše vremena provodi sa učiteljicom. Ona je svima uzor i model po kome deca izgrađuju svoju ličnost.
Za izgradnju dostojanstva profesije najviše utiče učitelj ili nastavnik svojim kompetentnim znanjem i stavom, ljubavlju prema profesiji, odnosom prema radu i svojim učenicima.
Zapitajte se samo da li se sećate imena svoje učiteljice ili bilo kog nastavnika u osnovnoj i srednjoj školi što su vam predavali. Većina nas se seća učiteljice i možda par imena od toliko nastavnika koji su nam prošli kroz život. Ko nam se urezao u pamćenje od svih strogih, blagih, nepravednih i pravednih, takozvanih raznih nastavnika koje smo sreli u našem periodu odrastanja? I zbog čega je učiteljica samo „mojaˮ? Svi oni su nas gradili godinama da budemo što bolji, pošteni, pravedni i revnosni ljudi, ali prva koja je počela da nas oblikuje i navodi na pravi put je „naša učiteljicaˮ.
Autor: nastavnik Ninoslava Josić