Mala matura u životu četrnaestogodišnjaka, iako su zaokupljeni mnogim zanimljivijim stvarima, predstavlja veoma važno poglavlje. Osim što označava kraj osnovne škole, ona donekle otvara i sasvim novo razdoblje. U Srbiji, učenici polažu test iz srpskog jezika, matematike i jednog predmeta po izboru.
Najčešće se odlučuju za biologiju i geografiju, a zatim za fiziku, hemiju i istoriju. Biologiju i geografiju učenici često smatraju lakšim i predvidljivijim predmetima. Biologija je predmet koji većina učenika uči s lakoćom jer se tiče prirode, ljudskog tela i životinja — svega što im je blisko i lako prepoznatljivo, pa se gradivo lakše usvaja. Test iz biologije sastoji se od dosta logičnih pitanja koja ne opterećuju učenike brojevima i teškim formulama. Učenici koje zanimaju mape, karte, države, reke, planine i kontinenti, najčešće biraju geografiju jer im ta oblast deluje poznato i interesantno.
S druge strane, predmeti poput hemije i fizike biraju se ređe jer zahtevaju više razumevanja i snalažljivosti u zadacima koji uključuju formule i logičko povezivanje. Ovo kod učenika često izaziva strah, ali naravno da ima i onih koji su talentovani za ove oblasti i žele da se oprobaju u nečemu izazovnijem, ili planiraju da upišu škole koje se oslanjaju na prirodne nauke.
Učenici sa dobrim pamćenjem i interesovanjem za prošlost, bitke, vladare i važne istorijske događaje, biraju istoriju, jer se gradivo uglavnom oslanja na reprodukciju naučenih činjenica. U svakom slučaju, izbor trećeg predmeta na maloj maturi zavisi od interesovanja učenika, njihovih sposobnosti, kao i od odluke o srednjoj školi koju žele da upišu.