Сваке четири године учитељица се растаје са својом малом креираном породицом и наставља пут даље, упознавајући и стварајући своју нову породицу. На крају сваког августа месеца реализује се пријем првака, малих новопридошлих ђака. Учитељица стоји са стране држећи број одељења у руци а деца по читању свог имена стају иза учитељице, држећи друга или другарицу за руку. Када се заврши прозивка одлазе у учионицу коју ће свакодневно делити са другарима. За првачиће је наравно све ово ново. Учитељица им се представља и упознаје их само на кратко шта све треба да понесу првог дана школе.
Први дан школе је велико дешавање, како за ученике тако и за учитељицу. Она их дочекује испред школе и спроводи их у њихову учионицу. Помаже им да своје торбе ставе поред клупе, да изваде прибор и да седну на своје место. Објашњава им и учи их о правилима понашања у школи, дружењу са другарима и запиткује о свему шта су учили и радили у вртићу. На овај начин се учитељица упознаје са својим ђацима. Помно прати ко је вешт говорник, да ли се неко стиди или боји школе и самог рада. Начин на који деца причају своје приче много говори о самој деци као и о породици.
На првим часовима се ради графомоторика. Шта је то графомоторика? Графомоторика је способност држања оловке и писања. Већина ученика је већ при игри или неком цртању или бојању држала оловку, бојицу или фломастер у руци, било у вртићу или код куће. Деца која нису похађала вртић и нису код куће држала ништа од прибора у руци, не умеју да држе оловку у руци и не знају са којом би руком писали. Иако деца држе прибор за
јело са десном руком не мора да значи да ће и писати са том руком. Када стекну осећај држања оловке у руци, ученици могу да ураде било које графомоторичке вежбе, цртање линија, спајање, прецртавање, писање бројева и слова. Графомоторичке вежбе поред моторике развијају и пажњу и концентрацију.
Радећи са ученицима учитељица препознаје труд и рад ученика које они вешто показују кроз разне игре и дате задатке. Веома је важно да родитељи учествују у дечијем школовању јер они сами не могу самостално урадити домаће задатке без подршке одраслих на почетку школовања, тј. док не стекну радне навике. Исто тако је важно да родитељи не пишу домаће задатке уместо ученика јер ће се навићи да они то не треба да раде.
У првом разреду су описне оцене. Те оцене описују на који начин ученици схватају научено градиво и како то знање примењују у даљем раду. Некоме је потребно више пажње и времена да савлада одређено градиво, док неко веома успешно савлађује све препреке и примењује своје знање у свим областима.
Најважније од свега је да деца науче како се треба опходити према другима, поштовање према вршњацима и одраслима, да науче да треба свима помагати и да су сви једнаки. Период навикавања на сам рад у школи, читање, писање и рачунање, као и рад код куће мало дуже траје и треба имати стрпљења да би се ученици навикли и научили шта су то обавезе и зашто се морају поштовати. Учитељица ништа не ради на своју руку без
сагласности родитеља, јер и родитељи учествују у наставном процесу своје деце, за што бољи учинак и савладавање свих предвиђених задатака и градива.
Добро дошли на једно лепо путовање са пуно љубави и пријатељства где ћете научити многе занимљиве и важне ствари које ћете примењивати у даљем одрастању.
Ваша учитељица