Činjenica da je u okviru prošlogodišnjeg završnog ispita najlošije urađen test iz srpskog jezika, otvara pitanje kako savladati i sa uspehom primenjivati gradivo osnovne škole. Da li gradivo srpskog jezika treba učiti napamet?
Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan – ne!
Prema rečima učenika, jedan od najsloženijih razreda u okviru učenja gramatike jeste šesti. U šestom razredu se primenjuje znanje iz petog, ali se uče i glasovi, glasovne promene, građenje reči, glagolska vremena. Sve je to vrlo složeno i ako se ne uči redovno, veoma je teško savladati gradivo.
Glasovi
U ovom tekstu daćemo model kako naučiti podelu glasova, a da se pritom služimo samo znanjem azbuke.
Još u prvom razredu učimo da slova (glasova) ima 30. Učimo i da samoglasnika ima 5, a suglasnika 25.
Podelu suglasnika prema zvučnosti učimo sa predznanjem da suglasnika ima 25.
Obično zvučne i bezvučne suglasnike učimo napamet.
| Zvučni | B | G | D | Đ | Ž | Z | Dž | |||
| Bezvučni | P | K | T | Ć | Š | S | Č | F | H | C |
Da biste lakše naučili zvučne i bezvučne parove iz tabele, potrebno je samo da znate rečenicu: Baba Grdi Dragana Đavole Živi Zašto Džambasaš. Prvo slovo svake reči u rečenici je po jedan zvučni suglasnik u tabeli.
Bezvučne suglasnike učite tako što svaki zvučni suglasnik šapnete.
Proverite i sami. Šapnite slovo B i videćete da čujete P. Kada šapnete G, čućete K, i tako redom.
Važno je da znate da bezvučni suglasnici F, H i C nemaju svoje zvučne parnjake.
U zvučne glasove spadaju i sonanti. Da bismo znali da navedemo sonante, treba samo da izbrojimo prethodno naučene glasove. Samoglasnika ima 5 (A, E, I, O, U), zvučnih i bezvučnih suglasnika ima 17 (B, P, G, K, D, T, Đ, Ć, Ž, Š, Z, S, Dž, Č, F, H, C), dakle to je ukupno 22 slova. Ostalo je još 8 slova azbuke! Tih 8 slova su sonanti. Sonanti su: M, V, R, L, N, LJ, NJ, J.
Učenje gradiva srpskog jezika može da bude veoma zanimljivo!
Ukoliko želite da sa uspehom uradite završni ispit iz srpskog jezika i upišete željenu školu, pridružite nam se i sa lakoćom savladajte sve prepreke!
Autor: Ljiljana Nikić, profesorka srpskog jezika