Ona najosnovnija definicija fizike kao nauke kaže da je to prirodna nauka koja proučava prirodne pojave. Kad se okrenemo oko sebe, sa svih strana nas okružuje priroda, dakle sve oko nas je fizika.
U ovim hladnim zimskim noćima, kada se u mraku provučemo kroz vuneni džemper kao da nešto zasvetluca. Fizičarke/i bi rekli da se radi o elektrostatičnim pojavama. Logičan sled događaja bio bi da u toj istoj mračnoj sobi upalite svetlo, kao i svaki put do tada. A da li ste se ikad zapitali „Kako?ˮ Pritiskom na samo jedno malo dugme, u skoro istom trenutku, sijalica se pali, mrak nestaje. Niste? A koga i briga. To je tako oduvek… a možda i nije, možda je nekim fizičarima nekad davno trebalo mnogo vremena da otkriju šta to prenosi naelektrisanja, na koje sve načine se to može manifestovati, šta se sve može dogoditi… Da li bi danas naš svakodnevni život izgledao isto da nije bilo fizike? Štaviše, da li je moguće da nje ne bude? Nije.
Od trenutka velikog praska, do ovog januarskog dana, sve što se dešava, sve što nas okružuje, svaka pojava koju smo naučili da se podrazumeva, sve je to fizika.
Sa prvim petlovima, čujemo ih, dakle eto akustičkih pojava, eto zvuka, budimo se. Sunce ponovo izlazi, kao i svaki put do tada, a fizika stoji sa strane, pa teži da objasni kretanje Sunca, Zemlje, zašto mu je baš trebalo toliko vremena da se vrati u jednu te istu tačku, ili nije. Kaže fizika ipak da se Zemlja okreće.
Ali ko će se rano ujutru baviti okretanjem tamo nekih nebeskih tela, bitno da je dan, bitno da možete videti i požuriti u nov dan. A na koji način vidimo? Kaže optika, grana fizike koja proučava svetlosne pojave, da je oko, premda nešto što više teži proučavanju biologije, zapravo još jedan optički aparat koji usmerava snopove svetlosti.
Sad vas već zadržavam, i da ne kasnite u školu, pričala bih vam kako se različite talasne dužine svetlosti, ono što vam daje lepotu boja, pod različitim uglovima, frekvencijama, menjaju, ali hajde da požurimo na autobus. I autobus kreće… prelazi neki put, za neko vreme, brzinom taman dovoljnom da stignete onda kad vam treba.
Prvi čas toga jutra je matematika, sa tako puno komplikovanih formula, koje imaju važnu ulogu i u fizici, jer da bi se izračunalo nešto i proverilo u fizici, mora postojati određena matematička relacija.
Kod kuće vas čeka topao ručak. Ručak se priprema u nekoj šerpi. Od kog materijala bi ta šerpa trebalo da bude određuje upravo grana fizike koja se bavi toplotnim kretanjima – termodinamika. Kolika tempretatura biva kada voda proključa? Koliko treba predati toplote nastale sagorevanjem drva da bi ručak stigao na vreme? Zamislite, fizika se nalazi i u vašoj činiji supe.
Sada okrenite se oko sebe. Šta prvo vidite? E baš to što ste ugledali, tu spravicu, tu pojavu, fizika je već objasnila, a uz malo truda i radoznalosti, saznajte i kako.
Autor: Jovana Đurđević, nastavnica fizike