Biologija je nauka o životu. Obuhvata širok spektar nauka i naučnih disciplina. Profesionalni biolozi biraju grupe organizama koje će proučavati: to mogu biti ptice, biljke ili bakterije…
Biologija pomaže u razumevanju svakog živog organizma, od najmanjih bakterija do plavih kitova. Biologija je veoma korisna naučnicima, jer im omogućava da saznaju odakle dolaze neke bolesti i štetočine kao što su virusi, bakterije, bolesti biljaka.
Biološka znanja nam omogućavaju da shvatimo veliku raznovrsnost i međusobnu povezanost živih bića, kako se ona prilagođavaju na različite uslove u životnoj sredini, kako rešavaju pitanje opstanka i preživljavanje.
Primenom određenih bioloških znanja možemo da utičemo na unapređenje kvaliteta života, na očuvanje zdravlja ‒ pravilnom kombinacijom namirnica u ishrani i svakodnevnim lakim fizičkim vežbama, a korišćenjem energetski efikasnih proizvoda da uštedimo energiju i novac.
Biologija objašnjava koliko je važno održanje ekološke ravnoteže u prirodi. Čovek kao deo biosfere svakodnevnim aktivnostima remeti ekološku ravnotežu ‒ seče šume, preteranim lovom i ribolovom smanjuje brojnost vrsta, zagađuje vodu, vazduh i zemljište različitim zagađujućim supstancama, remeti ekološku ravnotežu.
Primeri primene biologije u svakodnevnom životu:
- Biologija i medicina
Brojne vrste lekovitih biljaka se upotrebljavaju od davnina ali i danas za lečenje bolesti.
Brz napredak biologije kao nauke se uspešno koristi u medicini. Na primer, genetika je doprinela do upotrebe medicinskih metoda za ranu dijagnozu, lečenje i prevenciju mnogih bolesti koje su nasledne. - Biologija i ishrana
Hrana je naše gorivo, koje nas održava u životu. Hrana dolazi od biljaka i životinja koje se u velikoj meri razvijaju zahvaljujući poznavanju biologije. Uz pomoć genetike i biologije poljoprivrednici su uzgojili biljke koje su otpornije na bolesti, vremenske uslove i daju veći prinos.
- Biologija i mi
Kao nauka, ona ima za cilj da poboljša životni stil. Porast stanovništva i industrijalizacija doveli su do niza problema, uključujući zagađenje. Određivanje njegovih efekata i alternativnih rešenja moguće je samo kroz proučavanje biologije. Na primer, sprovedene su brojne studije o uticaju zagađenja vazduha na čoveka, biljke i životinje. - Biologija i pravosuđe
Kriminalci često ostavljaju dokaz o svom identitetu na mestu zločina: na primer, dlake, krv ili ćelije kože. Policija može koristiti genetsku informaciju kako bi pokazala da li je neka osoba bila prisutna ili ne na mestu zločina. Na primer, policija može koristiti otiske prstiju kako bi uhvatila kriminalce. - Biologija i ekosistem
Kroz biologiju možete znati različite interakcije između ljudskih bića. Proučavanje ekosistema i kako oni uslovljavaju ponašanje društava. Ova nauka takođe upozorava na opasne posledice koje nastaju kada se u okruženju stvaraju neravnoteže.
Zanimljiv eksperiment
Da li je vazduh u tvojoj okolini zagađen?
Potrebno je:
Komad bele ili prozirne plastike dužine 15-20 cm
Lepljiva traka
Vazelin
Beli papir
Makaze, lupa, drvena ploča ili cigla
Postupak: Komad plastike pomoću lepljive trake pričvrsti za drvenu ploču/ciglu, na samom kraju, tako da sredina ne bude prekrivena trakom. Gornju stranu plastike prekrijte vazelinom. Napravljeni materijal stavi na ogradu u dvorištu ili na terasi. Ostaviti da odstoji 24-48 sati. Slikati eksperimenalnu postavku nakon postavljanja na ogradu. Slikati eksperimenalnu postavku nakon isteka predviđenog vremena. Po završetku eksperimenta pomoću makaza skinuti plastiku sa ploče/cigle. Analizirajte dobijeni uzorak.
Analiza dobijenog uzorka
Posmatrajte čestice: boju, izgled, oblik, vrstu (čađ, prašina, pesak). Zatim, analiziraj broj čestica po jedinici površine. Pomoću lupe prebrojte broj čestica. Dobijeni rezultati pokazuju da najviše zagađujućih čestica ima kraj prometnih saobraćajnica, toplana, termoelektrana. Ponovite eksperiment u čistoj sredini: šumi, obali mora, banji i uporedite rezulatate koje ste dobili.
Autor: Zorana Mijailović, nastavnica biologije