Jezik kojim se služimo deluje lako za upotrebu i gotovo uvek smo sigurni da njime dobro baratamo. Međutim, to se često ispostavi kao pogrešno mišljenje. Jezik je poput živog bića; stalno se menja, javljaju se nove reči iz drugih jezika, a neke se izgube. U nastavku možete pronaći pojmove koje redovno većina nas upotrebljava i sigurna je u njihovu ispravnost, a ,,Pravopis srpskog jezika” tvrdi suprotno.
Reči stranog porekla imaju drugačiju fonetiku, kao i morfologiju. Ulaskom u drugi jezik prirodno je da ih društvo prilagođava svom govornom podneblju.
Iscenirati ili inscenirati? Pravilno je inscenirati.
Patofne ili pantofle? Pravilno je pantofle.
Vakum ili vakuum? Pravilno je vakuum.
Reči potekle iz italijanskog jezika smo prilagodili srpskom jeziku i često se kod njih javljaju glasovi kao što su dž, č ili ć, ali i tu dolazi do greške. Neće biti lambordžini, već lamborgini. Takođe, nije kapućino, već kapučino.
Na društvenim mrežama se proširila jezička nedoumica o tome šta je sa izrazom garnišna. U Rečniku Matice srpske se navodi da je pravilno karniša, a ne garniša ili garnišla.
Kada je reč o medicinskom pravopisu, najčešće su to reči koje potiču iz latinskog jezika i imaju komplikovaniji sklop.
Oftalmolog ili oftamolog? Oftalmolog.
Rendgen ili rengen? Rendgen.
Hiruški ili hirurški? Hirurški.
U rečniku o kozmetici možemo čuti termine kao što su kreon i alajner. Vodimo računa da to budu krejon i ajlajner.
Među pridevima se pitanja javljaju kada je reč o bojama. Da li je neko kupio roze haljinu ili rozu haljinu? Pridev roze ne menja oblik, tako da je u upotrebi jedino roze.
Pored toga, treba voditi računa kod komparativa prideva.
Visok – viši – najviši;
Tesan – tešnji – najtešnji;
Jasan – jasniji – najjasniji.
Prilikom pisanja brojeva obratimo pažnju da budu četiri i šeststo.
Treba ili trebam?
Upotreba glagola trebati sa značenjem ,,valjati” jeste bezlična: treba da napišem, trebalo bi poslušati. Međutim, ako se iskazuje da je nešto potrebno onda se upotrebljava u svim licima: treba mi, treba ti, trebaju nam.
Može zvučati smešno kada čujemo izraz šefovica i kažemo kako je pravilno šefica. Ovde je reč o dubletu, te su ovi oblici pravilni, s tim što je zastupljeniji šefica.
Na osnovu ovoga možemo zaključiti da naša znanja uvek možemo proširiti i da postoji mesto za napredak. Nije loše da se povremeno vratimo knjigama i rečnicima kako bismo razrešili jezičke nedoumice.
Tu smo za sva vaša pitanja!
Vaš Novosadski kulturno-obrazovni krug
064/03 93 269 064/11 32 729
Pasterova 2/Narodnog fronta 2a