,,Ja kažem da sam najveći društvenjak među inženjerima i najveći inženjer među društvenjacima.” Pisac ,,Bundola”, Milan Bjelica, deli sa nama trenutke svog pesničkog nadahnuća. Svojom prvom zbirkom pesama dotiče bolne tragove koje svako od nas duboko zakopava. Čitalac pred ovakvim delom pokušava da odgovori na mnogobrojna pitanja o gorčini života, patnji i ljubavi.
Molim Vas ispričajte nam nešto o sebi. Šta ste po zanimanju i gde trenutno radite?
Moja profesija trenutno nema nikakve veze sa književnošću i umetnošću, iako veoma često kreativni momenti znaju da pomognu. Radim kao profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i direktor sam jedne kompanije.
Odakle Vi u svetu pisane reči?
Moj profil je od početka bio prilično višestran. Bio sam usmeren ka društvenim oblastima kroz celu osnovnu i srednju školu (bio sam učenik društveno-jezičkog smera u gimnaziji) i tek sam u završnoj godini srednje škole odlučio da krenem ,,praktičnim” putem ka inženjerskim i IT oblastima. Ja kažem da sam najveći društvenjak među inženjerima i najveći inženjer među društvenjacima.
Naslov Vaše knjige glasi ,,Bundolo”. Kako ste se odlučili za njega?
Bundolo storija je interesantna. U pitanju je veb-sajt za koji sam pisao dok sam još bio na fakultetu, u momentima mladalačkih boljki i zanosa. Zbirka je nastala 2008. godine i onda je čekala više od 10 godina da bude objavljena. U odnosu na početni tekst i objavljenu knjigu razlike su veoma male. Knjiga je uhvatila onaj trenutak kada je napisana, veoma je malo zanatski dorađena i u suštini sam to ja iz tog vremena (a možda pomalo i danas).
Šta Vas motiviše da pišete, da li su to neka bolna osećanja, iskustva ili možda nešto drugo?
Moja supruga, koja se inače profesionalno bavi književnošću i zahvaljujući kojoj sam i objavio svoj stari prašnjavi rukopis često citira: ,,Srećni ljudi ne pišu pesme”. Da bismo pisali mora postojati unutrašnji pokretač. Naravno, zanatlijski je moguće dovesti sebe u trenutak inspiracije na veštački način, ali mislim da se najbolja dela stvaraju spontano. Baš zato se i ne smatram zanatlijom u pisanju, a ni profesionalcem. Ako nekada još budem pisao poeziju, verovatno će to biti neko novo svedočanstvo. Za sada ga ne vidim.
Da li Vaša poezija sadrži autobiografske elemente?
Naravno! No, mi ,,filozofi” to iskrivimo do neprepoznatljivosti. Zanimljivo je što se nekada neki naizgled obični motivi mogu sagledati na razne načine. Ni sam pisac ne bude svestan da je pišući o jednom napisao možda i nešto drugo, i otkrio nešto o sebi samome sebi.
Koju pesmu biste izdvojili iz svoje zbirke i zbog čega?
Ovaj izbor je baš težak, ali meni omiljene pesme jesu iz drugog ciklusa, ,,Oseka”. Njih često čitam samom sebi. Na primer: ,,Ekvator”. Volim stihove koji me vode nepredviđenim putem, koji su naizgled protivrečni, a otkriju puno.
Razgovarali smo sa ljudima koji čitaju Vašu poeziju i jednoglasno se ističe pesma ,,5*”. Šta Vi kao pisac mislite, zbog čega pobuđuje pažnju?
Primetio sam da se ta pesma dopala publici. Verovatno su u pitanju prepoznavanje i jednostavne reference na ono što smo svi prolazili u ranom pokušaju da budemo inteligentni. Na kraju je sve relativno, niko ne zna sve i niko nije pametan. Svi samo hoće da žive.
Kakva je bila reakcija bližnjih s obzirom na to da se ranije niste bavili pisanjem, a kakva publike?
Bližnji su ovo i očekivali, oni znaju za moja raznorazna pisanija u mladosti od kojih mnoga i dalje stoje u kutiji, neobjavljena. Ima i dosta pesama za decu koje sam pisao još u osnovnoj školi! Šta posao uradi od čoveka, ostala mi sva umetnost u mladosti!
Voleli bismo da znamo da li možemo uskoro očekivati Vašu novu knjigu.
Ja bih voleo, javite mi kada izađe.
Šta možete reći o saradnji sa izdavačkom kućom ,,Novosadski kulturno-obrazovni krug”?
,,Novosadski kulturno-obrazovni krug” je moja druga kuća, jer je to izdavačka kuća koju je pokrenula moja supruga sa željom da omogući brojnim autorima koji su kvalitetni, ali bez mogućnosti da pristupe publici iz ovih ili onih razloga, da se izraze i dođu do publike i dobiju dragocene povratne informacije o svom radu. Zaista hvala na tome. Reč je o izdavačkoj kući koja je razbila veliki mit o izdavačima koji ne čitaju knjige koje izdaju i o autorima koje niko neće da pročita. Meni se jako sviđaju izdanja ,,Novosadskog kulturno-obrazovnog kruga” jer su u njima ljudi, mi, slični, različiti, angažovani, drugačiji, svoji. Bez fasada i potrebe za dokazivanjem bilo čega.