Prepoznati lepotu prirode koja nas okružuje jeste dar. Iznad toga je njeno poštovanje. Jedna od retkih koja to čini na dobar način jeste Maja Vučković, po struci master profesor filozofije i nastavnica zaštite životinja. Pored mnogih aktivnosti i raznovrsnih načina putem kojih se bori za navedena načela, Maja je izdala i knjigu eseja o pravima životinja (Dar Ethosa). U nastavku uživamo u razgovoru sa njom.
- Čime se bavite? Kažite nam nešto više o sebi.
Prava životinja su moja stalna filozofska preokupacija. Osim što promišljam i beležim o tome, to ujedno živim kao filozof praktičar, odnosno pokušavam da ideje za koje se zalažem integrišem u sve što radim. Aktiviskinja sam za prava životinja i članica nekoliko organizacija putem kojih učestvujem u edukaciji javnosti o tretmanu životinja i širim jasnu vegansku poruku. Proteklu deceniju sam provela u novosadskim školama gde sam podučavala zaštitu životinja i životne sredine u okvu predmeta Čuvari prirode, bila sam predavač o pravima životinja na skupovima različitih tematika i objaviljivala tekstove o tome. U večernjim satima držim časove joge u okviru kojih takođe govorim o etičkom principu nenasilja u širem smislu, poznatom pod imenom ahimsa, kako se moja škola joge i zove.
Dakle, bavim se pitanjima prava i zaštite životinja i životne sredine iz ugla kritičke teorije, dubinske ekologije i bioetike, i to na prijemčiv način, građenjem mostova između akademske i aktivističke zajednice. Sav moj rad se kreće u pravcu integracije teorijskog promišljanja u praktično delovanje. Najpre skrećem pažnju na načine propitivanja postojećih stavova, uvreženog mišljenja i naučenog ponašanja, a zatim ukazujem na značaj zauzimanja podobnog načina delovanja kojim se dolazi do napretka i razvoja pojedinaca samih i društva u celini.
- Majo, kako ste došlo do onoga što sada sledite? Kako ste se pronašli?
Kada se setim svog detinjstva, istovremeno se setim kućnih ljubimaca kojima sam gotovo uvek bila okružena. U srednjoj školi sam sa sestrom udomila kujicu, koja je imala svega nekoliko sati kada je pronađena, zbog čega su veterinari smatrali da neće preživeti. Roditelji isprva nisu bili za to da je zadržimo, ali smo se svi ubrzo vezali za nju, tako da je kod nas živela petnaest godina i doživela duboku starost. To iskustvo uz promišljanja opravdanosti držanja životinja, nagnali su me na učestalo razmišljanje o tome da li je ispravno da neke vrste životinja tretiramo na taj način, to jest kao članove porodice, a druge da koristimo za ishranu, eksperimentisanje, odevanje i ostalo. Sve češće sam se i u literaturi sretala sa tim pitanjima, a kako sam zalazila u izučavanje indijske filozofije i joge, nailazala sam na razloge zbog kojih su vegetarijanstvo i veganstvo poželjni, kako zbog zdravlja, tako i zbog duhovnog napretka, očuvanja životne sredine i pre svega poštovanja etičkih principa koji su me u to vreme najviše zanimali. Prestala sam da jedem meso, nakon nekog vremena izbacila sam iz upotrebe i jaja, nisam želela da nosim kožu i krzno, i tome slično. Nakon dugog niza godina vegetarijanstva prešla sam na veganstvo. Pridružila sam se društvima za zaštitu životinja i učestvovala u osnivanju udruženja koja promovišu prava životinja u punom smislu.
- Kako ste došli na ideju da napišete knjigu o pravima životinja?
Glavni razlog je taj što kod nas nije bilo dovoljno literature tog tipa, naročito od strane domaćih autora. Kada god sam pisala o tome ili pripremala predavanje, pozivala sam se na strane teoretičare. Dobar deo njihovih spisa nije preveden i publikovan ovde.
Uz to, sama tema je dosta skrajnuta u javnom diskursu jer se prava životinja obično odnose na pozitivna prava, odnosno na zakonsku regulativu načina iskorišćavanja životinja, a ne na poštovanje prirodnih prava životinja među kojima su pravo na život i slobodu, koja su urođena i koja se nalaze iznad državnih zakona i pravnih normi. Želela sam da to rasvetlim, ali i da obelodanim neka svoja iskustva i spoznaje koje su u vezi sa tom problematikom.
- Koliko dugo ste na njoj radili?
S obzirom na to da su u pitanju eseji koji su pisani za potrebe učestvovanja na kongresima za zaštitu životinja, seminarima o pravima životinja, manifestacijama koje se tiču zdrave ishrane i tribinama sličnih tematika na kojima sam učestvovala poslednjih desetak godina, trebalo je isto toliko vremena da prođe kako bi se rukopisi sakupili u određenom broju.
Samo uobličavanje i finalizovanje knjige je trajalo svega nekoliko meseci, koliko je bilo potrebno da se uradi redaktura tekstova, prelom knjige i ostalo potrebno za njeno objavljivanje.
- S obzirom na to da ima drugačiju tematiku, da li ste pomalo strepeli kakva će biti reakcija okoline?
Ne što se tiče osoba iz bliže okoline, jer su one upućene u ono čime se bavim i o čemu pišem. Što se reakcija iz šireg okruženja tiče, donekle jesam. Pretpostavljala sam da će knjigu čitati uglavnom oni koji se bave bioetikom i filozofijom ili kolege aktivisti za prava životinja, a da će drugima biti nedovoljno dopadljiva, budući da tematski ne spada u popularnu literaturu, ali se ispostavilo da ima daleko širu čitalačku publiku. Što me veoma raduje.
Dešavalo se da me kontaktiraju osobe koje ne poznajem i podele svoje iskustvo sa mnom nakon što su knjigu pročitali, svoje pomisli, nedoumice, stavove… Neki su koristili knjigu za proširenje svojih uvida ili analizu postojećih, drugi za ličnu transformaciju ili informisanje. Ima i onih kojima je knjiga bila pomoćno sredstvo za istraživački rad i referenca pri pisanju stručnih ili diplomskih/master radova, a na preporuku mojih bivših profesora, što mi pruža posebnu satisfakciju.
Uz to, češće me zovu novinari koji žele da pišu o pravima životinja ili bi hteli da gostujem u nekoj emisiji i govorim o tome. To se dešava daleko češće nego ranije, pre obajvljivanja knjige, kada sam prevashodno ja njih kontaktirala tim povodom uoči događaja koje sam organizovala. Tako da je i to izvesni pokazatelj popularnosti knjige i donekle same teme.
- Sada je to jedno veoma popularno štivo. Kakvi su bili komentari kada je knjiga tek izašla iz štampe?
Dosad su sve reakcije na knjigu bile pozitivne. I što se tiče sadržaja i što se tiče forme. Mnogima se dopalo što je u vidu zbirke eseja, jer se eseji mogu čitati zasebno, bez određenog redosleda. Dešavalo se da neke osobe privuče slika na koricama, kao što sam primetila na nedavno održanom Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu, a kada knjigu uzmu u ruke i pročitaju prikaz na poleđini, požele da je pročitaju u celosti. Što se sadržaja tiče, obično sam dobijala komentare da sam hrabra jer sve to iznosim, kako statističke činjenice koje nisu ohrabrujuće, tako i izvesne lične stavove. Većini se dopada što krutu filozofsku formu mestimično menja pisanje u vidu svedočenja ili uputstava i što mogu da pročitaju dečije izjave o odnosu čovek-životinja iz radova mojih bivših učenika. Pojedine osobe su pohvalile to što sam priložila aktuelni Zakon o dobrobiti životinja Republike Srbije i internet adrese udruženja za prava životinja, a uz to nabrojala veganske brendove i ustanove koje se bave bioetikom, jer im je to koristilo u razne svrhe.
- Pored pozitivne, uvek postoji i negativna kritika. Kako se nosite sa njom?
Kao što je pozitivna kritika poželjna jer motiviše i opravdava, negativna podstiče na samokorekciju, rast i razvoj, pa je podjednako dobrodošla. Tako da se sa takvom dobro nosim. Moram priznati da je veoma malo takvih, negativnih kritika, što se ove knjige tiče, a one se odnose na formu pojedinih eseja koji su pisani u vidu stručnih radova i ,,starinski” stil fusnota, na šta su navikli uglavnom oni koji su u akademskih vodama. Više su mi upućivane sugestije, zarad dodatnog proširenja teorija koje propitujem, što mi je dalo povoda da se time ubuduće više pozabavim.
- Šta poručujete knjigom Dar Ethosa?
Pre svega, pokušala sam da ukažem na značaj prevladavanja moralnog, duhovnog, socijalnog i ekološkog dualizma između ljudi i životinja, bioetičkom terminologijom rečeno između ljudskih i neljudskih životinja, te važnost priznavanja životinja kao osoba. Prikazala sam na delimično pitak način analogiju između abolicionizma u 19. veku i novog abolicionizma 21. veka koji nastoji da oslobodi neljude iz ropstva i ideologije ljudske nadmoći.
Kroz teorijski i praktičan rad, pa tako i pisani, pokušavam da ukažem na vezu između prava životinja i prava ljudi, odnosno potencijal oslobođenja životinja generalno. Sama tema je od izuzetne važnosti jer bavljenje njom dubinski utiče na svet koji nas okružuje. Ako napravimo zaokret od antropocentrizma ka ekocentrizmu i biocentrizmu, nastupa ne samo izmena u načinu razmišljanja, već i delovanja, što ima direktni uticaj na životnu sredinu, kako neposrednu tako i širu, odnosno ima implikacije na sve oko nas pa i nas same. Dakle, oslobođenje životinja istovremeno predstavlja oslobođenje ljudi.
- Da li znate za primere koji su promenili svoj stav prema životinjama i prirodi nakon čitanja?
Da. Već tokom prve promocije knjige u Novom Sadu i diskusije koja je usledila bilo je reakcija koje su upućivale na to da može doći do konverzije onih koji su u tome učestvovali, što se do sledeće promocije, od svega nekoliko meseci, i potvrdilo. Jedni su prestali da konzumiraju meso, drugi su izbacili iz upotrebe gotovo sve životinjske produkte, treći su počeli više da se interesuju za pitanja prava životinja u kontekstu zdravstvenih dobrobiti i slično.
Čak su i poznanici, koji nisu iz ove branše i sličnih prehrambenih navika mojima, imali potrebu da me obaveste o tome kako su smanjili upotrebu životinjskih proizvoda, kupili neke proizvode od ekološke kože i tome slično.
- Voleli bismo da znamo da li sada radite na nekoj novoj knjizi.
Upravo je finalizovana koautorska knjiza o fizikalnim procedurama, koja ove godine treba da izađe iz štampe. Iako sam u njoj pisala pretežno o tradicionalnom pogledu na blagostanje iz ugla ajurvede i joge, nije izostalo pominjanje značaja zaštite zdravlja putem usvajanja određenog životnog stila i isto takvog odnosa prema životnoj sredini, jer taj holistički pristup životu jeste ono što joga zagovara.
Pored toga, već dugo radim na knjizi Dah empatije, koju sam počela da pišem u vreme nastajanja eseja iz aktuelne knjige. Privodi se kraju pa se nadam da ću je uskoro objaviti. U pitanju je, takođe, knjiga o filozofiji životinjskih prava koja ima prilično drugačiju formu i teme koje nisu uključene u ono o čemu sam dosad pisala, a može biti značajna onima koji se interesuju za sintezu novih kritičkih studija o životinjama i promena zakonodavstava u kontekstu trenutnih globalnih izazova.
- Kako ste zadovoljni saradnjom sa izdavačkom kućom Novosadski kulturno-obrazovni krug?
Svakako bih je preporučila. Naročito mladim autorima koji nisu upućeni u izdavaštvo i korake objavljivanja autorskog dela jer postoji mogućnost da Novosadski kulturno-obrazovni krug uradi mnogo toga neophodnog, kao što je prelom, lektura i korektura i štošta drugo. Sve zavisi od toga šta kome treba i koliko želi da postigne sam ili u saradnji sa ovako jednom mladom, a uveliko uglednom izdavačkom kućom koja je za relativno kratko vreme objavila niz naslova.