Budući da se hemija nalazi u sklopu kombinovanog testa pri polaganju prijemnog ispita za upis u srednju školu, u ovom tekstu će biti reči o najčešćim greškama koje učenici prave prilikom navedenog polaganja.
1. Jedna od grešaka koju đaci često prave u vezi je sa razlikovanjem fizičkih osobina i promena od hemijskih. Fizičke osobine su osobine koje uočavamo čulima ili merimo instrumentima: boja, ukus, miris, agregatno stanje, tačka topljenja, tačka ključanja, rastvorljivost, gustina, magnetičnost, kristalna struktura itd.
Hemijske osobine su osobine koje određujemo pri učestvovanju neke supstance u hemijskoj reakciji sa drugim supstancama: reaktivnost supstance sa kiselinama, bazama, solima, zapaljivost, oksidacija, korozija i dr. Promene mogu dovesti do promene fizičkih osobina (oblika, agregatnog stanja itd.), ali mogu dovesti i do stvaranja novih supstanci. Hemijska promena je promena pri kojoj od jedne ili više čistih supstanci nastaju nove čiste supstance. Drugi naziv za hemijsku promenu je hemijska reakcija ili hemijski procesi. Svaku hemijsku promenu možemo skraćeno predstaviti hemijskom jednačinom. Pored toga, mora imati hemijske reaktante i hemijske proizvode.
Primeri fizičkih promena:
a) usitnjavanje kristalnog šećera – menja se oblik šećera;
b) rastvaranje šećera – menja se agregatno stanje;
v) savijanje bakarne žice – menja se oblik;
g) sečenje jabuke – menja se oblik.
Primeri hemijskih promena:
a) gorenje sveće – nastaje nova supstanca u gasovitom agregatnom stanju;
b) reakcija mleka i sirćeta – nastaje sir;
v) reakcija jabuke sa kiseonikom iz vazduha;
g) kuvanje jaja.
2. Takođe, učenici često mešaju pojam čiste supstance i smeše. Na primer, ekser je od gvožđa, kocka šećera se sastoji od kristala hemijskog jedinjenja koje se naziva saharoza, folija je veoma tanak list metalnog aluminijuma. Gvožđe, saharoza i aluminijum predstavljaju čiste supstance. Dok se, recimo, limunada sastoji od vode, šećera i različitih supstanci koje se nalaze u limunovom soku, a koje mu daju kiseo ukus i karakterističnu boju. Deterdžent za pranje suđa sadrži vodu, supstancu koja pere masnoće, zatim supstance koje daju boju i miris. Limunada i deterdžent su smeše čistih supstanci.
Čiste supstance se sastoje samo od jedne vrste prostih ili složenih čestica. Ne sadrže tragove drugih supstanci. To su supstance koje se fizičkim postupkom ne mogu razdvojiti na sastojke. Većina fizičkih tela i materijala sa kojima se srećemo nisu čiste supstance, već se sastoje od dve ili više čistih supstanci. Skup dve ili više čistih supstanci koje nisu hemijski sjedinjene predstavljaju smešu.
Primeri smeša:
• U sastav vazduha ulaze gasovi azot, kiseonik, ugljen-dioksid, vodena para i drugi gasovi, ali i čvrste čestice.
• Morska voda je tečnost u kojoj se nalaze razne soli. U njoj ima čak i zlata.
• Mineralna voda je tečnost koju čine voda, različite mineralne supstance i
gasovi.
• U čokoladi preovlađuju šećer, čvrste supstance iz kakao praha i kakao mast.
3. Idući pojam koji ćemo pojasniti su kovalentna i jonska veza. Jako je bitno sa razumevanjem naučiti razliku između navedena dva tipa hemijskih veza kao i razliku između kovalentne nepolarne i kovalentne polarne veze.
Atomi svih hemijskih elemenata, osim atoma plemenitih gasova, jedine se sa istim ili različitim atomima, pri čemu nastaju molekuli ili joni. Između atoma u molekulu ili između jona uspostavljaju se hemijske veze koje ih drže na okupu.
Razlikujemo dve vrste hemijske veze:
1) veza između atoma koja nastaje građenjem zajedničkih elektronskih parova naziva se kovalentna veza;
2) veza koja se uspostavlja privlačenjem između pozitivnih i negativnih jona naziva se jonska veza.
Kao što smo ranije naveli, postoje dva tipa kovalentne veze: nepolarna i polarna. Na primer: u molekulu kiseonika oba elektronska para se nalaze tačno na sredini rastojanja između dva kiseonikova atoma. Ovakav tip veze naziva se nepolarna kovalentna veza i ona se gradi između atoma istog nemetala, odnosno između atoma jednake elektronegativnosti (H2, O2, N2, F2, Cl2, Br2, I2, P4, S8).
U molekulu hlorovodonika postoje dva električna pola: pozitivni i negativni. Takve molekule nazivamo dipoli, a kovalentna veza u njima naziva se polarna kovalentna veza.
Ona se gradi između atoma različitih nemetala, to jest atoma nemetala različite elektronegativnosti (HCl, H2O, NH3, CH4 itd).
Joni su pozitivno ili negativno naelektrisane čestice koje nastaju od atoma otpuštanjem ili primanjem elektrona. Pozitivno naelektrisani joni nazivaju se katjoni, a negativno naelektrisani joni nazivaju se anjoni. Elektrostatičko privlačenje između suprotno naelektrisanih jona naziva se jonska veza.
Jonska veza se gradi između jona hemijskih elemenata čije se elektronegativnosti veoma razlikuju. Najveća razlika u elektronegativnosti postoji između metala 1. grupe (alkalnih metala) i nemetala 17. grupe (halogenih elemenata). Niske vrednosti elektronegativnosti imaju i zemnoalkalni metali (elementi 2. grupe), a visoke koeficijente elektronegativnosti imaju i elementi 16. grupe. Zato jonska veza nastaje u reakciji metala sa nemetalima (NaCl, MgCl2, KI, NaNO3 itd).
Hemija je nauka koja iziskuje razumevanje i učenje. Predstavlja novu oblast sa kojom se učenici sreću u sedmom razredu. Važno je učiti je redovno i iskoristiti svaku priliku da naučeno primenimo u svakodnevnom životu kako bismo je zaista razumeli. Ako želite da idete sa sigurnim znanjem na prijemni ispit, imate nekih pitanja, voleli biste da diskutujemo o hemiji ili vršimo eksperimente na radionicama, javite se na sledeći broj:
064 03 93 269.
Pasterova 2
Narodnog fronta 2a