Pravoslavni hrišćani 7. januara proslavljaju Božić, najradosniji praznik koji se slavi u čast rođenja Isusa Hrista – Spasitelja sveta. Zbog toga on predstavlja simbol mira i rađanja novog života. Božiću prethodi post koji traje 40 dana, a oni koji nisu u mogućnosti da poste ceo post, trude se da to ispoštuju makar poslednje nedelje.
Pored toga što se vodi računa o ishrani, podjednako je važan dan pre samog Božića, to jest Badnji dan. Prema običajima svi ukućani ustaju rano. Najstariji i najmlađi članovi porodice, obično muški, donose badnjak – hrastovu granu koja simbolizuje zdravlje, mir i ljubav. Otud i poreklo za naziv Badnji dan. Tokom večeri badnjak se unosi u kuću zajedno sa slamom i žitom. Prilikom toga se vodi računa da se prag preskoči desnom nogom, a domaćica i deca pšenicom posipaju domaćina uz pozdrave: ,,Dobro veče! Čestito Badnje veče”. On je takozvani ,,posni dan” (ljudi koji se nisu pridržavali posta tokom prethodnih dana tog obavezno poste).
Badnji dan je posebno uzvišen jer domaćica priprema hranu za specijalnu božićnu trpezu. Prema našoj tradiciji božična trpezi je izuzetno bogata; na njoj se nalaze pasulj, sarma, raznovrsne pite i druga tradicionalna jela, a pored toga suvo i sveže voće. Ipak, najveću vrednost nosi česnica – pogača u kojoj se nalazi novčić. Naziv potiče od reči čest što znači komad i predstavlja parče koje svaki ukućan dobije. Prema verovanju, ne treba je seći, već lomiti. Onaj u čijem parčetu se nalazi novčić predstavlja najveselijeg člana jer to znači da je pred njim godina puna izobilja.
Na božićnom jutru valja poraniti i raditi sve ono što te raduje; kako naš narod tvrdi, čime započneš Božić to će te pratiti tokom čitave godine. Zatim se odlazi u crkvu na liturgiju. Ljudi se pozdravljaju rečima: ,,Hristos se rodi” i ,,Vaistinu se rodi”, što se može čuti do Bogojavljanja. Pažnja se poklanja i prvom gostu koji dođe tog jutra. Rano u zoru, dolazi položajnik, specijalni gost koji se, obično, najavi domaćinima, što ne mora uvek biti. Nekada može to biti i putnik namernik. Važan je zbog toga što on svojim prisustvom treba na neki način da obezbedi mir porodici. Njegova uloga jeste i ,,džaranje vatre” prilikom koje izgovara: ,,Koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko zdravlja”.
Kasnije se okuplja porodica i u veselju provodi jedan od najvažnijih praznika.
Za Božić se vezuju i mnoga druga verovanja. Ako nekom niste nešto oprostili, ovo je idealan dan za pomirenje i mir. Za zaljubljene važi razmenjivanje jabuke. Mladić pokloni jabuku devojci koja mu se dopada, ako ona prihvati dar znači da će te godine stupiti u brak.
Božićni praznici su za okupljanja, radost, mir i ljubav. Zato vam Novosadski kulturno-obrazovni krug želi srećne praznike.