Život jednog od najpoznatijih svetskih pisaca obavijen je misterijom do današnjih dana. Postoje razne teorije o njegovom identitetu, kao i o tome da li je sva dela napisao baš taj Vilijem Šekspir. Pored nekih dokaza, u prilog tome mnogo je više onih koji smatraju da je bio genije i jedan od najbrilijantnijih pisaca svih vremena.
Uprkos svemu tome postoje mnoge zanimljivosti vezane za njegov život.
Vilijem Šekspir je vodio dvostruki život. U Londonu je pisao svoje drame i bavio se glumom, dok je u svom rodnom mestu (Stratford on Avon), gde mu je živela porodica, bio poznat kao ugledni poslovni čovek i vlasnik nekretnina.
Smatra se da su mu roditelji bili nepismeni, a potpuno je sigurno da su deca ostala nepismena.
Postoje samo dva autentična Šekspirova portreta.
U vreme kada je živeo Šekspir ženama nije bilo dozvoljeno da igraju u pozorištu, te su ženske uloge igrali prerušeni muškarci.
Dva Šekspirova dela su prevedena na klingonski jezik, korišćen u „ Zvezdanim stazama“ – ,,Hamlet“ i ,,Mnogo muke ni oko čega“. Ako ste savladali klingonski možete čitati ova dva njegova dela i na tom jeziku.
Veruje se da postoji skrivena čestitka za Šekspirov 46. rodjendan u ,,Bibliji kralja Džejmsa“, simbolično na 46 strana.
Niko ne zna šta je Šekspir radio od 1585. do 1592. godine.
Tokom života napisao je 37 drama i 154 soneta.
Bio je dobar prijatelj sa kraljicom Elizabetom i čak se sumnja da je ona napisala neka od njegovih dela. Šekspir je umro 1616. godine i sahranjen je u Crkvi svetog trojstva u Stratfordu na Avonu. Iako je bio običaj da se stare kosti premeštaju i napravi mesto, po njegovoj želji na grobu je napisana kletva: „Proklet bio svako ko mi kosti pomeri“.