Hemija je divna nauka, pokušava da zajedno sa ostalim prirodnim naukama objasni prirodu, da shvati kako ona funkcioniše. Bez obzira na svu divotu hemije, mlađim uzrastima se čini da je hemiju smislio neki zlobni čika u dalekoj prošlosti, da bi se oni mučili sada sa njom. To nije ništa novo. Kada krenem iz ličnog iskustva, i meni je hemija bila veoma apstraktna nauka kada sam je počela učiti u osnovnoj školi. U svemu tome, veoma je bitan pristup nastavnika i način na koji se gradivo prezentuje. Ako se odabere pristup, takav da se hemija objašnjava vezano za realne stvari iz života postaje mnogo jednostavija za shvatanje.
Hemija je praktična kao i teorijska nauka. Kao praktična nauka puna je šarenila, mirisa (miris vanilije, cimeta) kao i raznobojnih taloga. Često se koristi za dizajniranje proizvoda koje ljudi koriste za rešavanje problema. Istraživanje hemije može biti čista nauka koja nam pomaže da shvatimo kako stvari rade, doprinose našem znanju i pomažu nam da napravimo predviđanja o tome šta može da se dogodi. Hemija zauzima središnje mesto među naukama. Ona se bavi molekulima, njihovom strukturom, osobinama i transformacijama, kao i principima na kojima se osobine molekula zasnivaju. Pošto se moelekuli nalaze u osnovi materije, u najširem smislu, a materija je jedan od vidova postojanja celog svemira, hemija je jedna od „kosmičkih nauka“.
Zbog ove svoje sveobuhvatnosti, hemija se dodiruje i značajno preklapa sa drugim prirodnim naukama. Tako ona ulazi u fiziku, geologiju i astronomiju, sa jedne strane, i u biologiju, fiziologiju i medicinu, sa druge strane. Na jednom kraju spektra hemijskih nauka, koji je orijentisan ka istraživanju atoma iz kojih su izgrađeni molekuli, i subatomskih čestica iz kojih su izgrađeni atomi, hemija je dala značajne doprinose. Klasičan primer za sva vremena jeste oslobađanje energije iz atoma. Nijedan drugi pojedinačni događaj u nauci nije imao tolike neposredne i dalekosežne posledice kao što je to slučaj sa atomskom energijom. Intelektualna dostignuća na drugom kraju spektra koji obuhvata hemijska nauka, imaju podjednako značajne posledice.
To su otkrića vezana za molekulske osnove života gde je hemija uspela da prodre duboko u izuzetno složene molekulske mehanizme biohemijskih procesa i transfera genetskih informacija u živim sistemima. Ona je nauka koja izučava i stvara hiljade i hiljade stvari koje nas okružuju svaki dan.
Za kraj ćemo navesti par zanimljivih činjenica iz sveta hemije koje do sada niste znali:
- Jedino slovo engleskog alfabeta koje se ne pojavljuje u Periodnom sistemu je slovo J
- Limun u sebi sadrži veću količinu šećera, nego što ga ima u crvenom voću, npr. jagodama
- Ljudsko telo sadrži dovoljno ugljenika da obezbedi grafita koliko je potrebno za 9000 olovaka
- U telu odrasle osobe ima oko 250g soli (NaCl)
- Iz 1t morske vode može se dobiti 7mg zlata
- Površina Marsa je crvena zbog prisustva velike količine oksida gvožđa itd.
Ako se posmatra hemija budućnosti teži se ka očuvanju životne sredine na više načina. Neki od načina su sledeći: što manje plastike, recikliranje materijala, što više korištenja obnovljivih izvora energije, upotreba boljih, otpornijih, lakših i prilagodljivijih materijala. Očuvanje životne sredine je izuzetno bitno, jer želimo sačuvati našu planetu i život na njoj i ne dozvoliti da naš uticaj ostavi dugoročne negativne posledice na Zemlju.
Autor: Jana Pavlović, nastavnica hemije