Često čujemo kako deca odbijaju da uče, nemaju želju za sticanjem znanja i ističu da im škola predstavlja problem. Slušajući takve izjave želimo da pomognemo, kao roditelji, nastavnici i prijatelji. U nastavku teksta saznaćete kako možemo motivisati decu da sa voljom i radošću uče.
Reč motivacija potiče od glagola latinskog porekla movere koji znači kretati se, pomerati, dok se u svakodnevnom životu značenje odnosi na pokretačke snage koji nas navode na aktivnost, usmeravaju, dajući intezitet i trajanje.
Opšta motivacija za učenje je široka i trajna karakteristika koja se odnosi na usvajanje znanja i veština u različitim situacijama i oblicima učenja. Može se reći da, kada se jednom razvije motivacija, ona se javlja tokom celog života i odnosi na široke domene raznih oblasti. Izvor ove motivacije nalazi se u samom učeniku i produkt je njegovog iskustva stečenog tokom obrazovanja. Ako uzmemo u obzir da je motivacija za učenjem trajna karakteristika, njeno potencijalno menjanje zahteva dosta vremena i ulaganja.
Pored opšte, postoji i specifična motivacija koja se odnosi na motivaciju za usvajanjem znanja u određenom školskom predmetu (učenik je, recimo, motivisan da uči matematiku, ali nije motivisan da uči istoriju, ili obrnuto). Specifična motivacija je usko povezana sa spoljašnjim činiocima, kao što je sam predmet koji ga motiviše ili ličnost nastavnika koji dati predmet predaje.
Dve osobine ličnosti učenika koji je motivisan jesu istrajnost i upornost. One su od velikog značaja kada se do uspeha u učenju ne dolazi na lak način. Puno je teorija i podela motivacije za učenje, a nama je ovde najznačajnija ona podela na intrizničnu (unutrašnju motivaciju) i ekstrinzničnu (spoljašnju motivaciju). Unutrašnja motivacija je potreba učenika kao što su radoznalost, potreba za znanjem i lična satisfakcija. U ovom slučaju aktivnost je sama za sebe nagrada.
Kada učenici uče za ocenu, da bi izbegli kaznu, da bi udovoljili roditeljima i nastavnicima, ili za bilo kakvu ekonomsku nagradu govorimo o spoljašnjoj motivaciji. Ova motivacija uporište ima izvan ličnosti učenika, bitno je samo ono što se učenjem dobija spolja. Vremenom i sazrevanjem unutrašnja motivacija opada, a raste spoljašnja.
Pitanje koje roditelji u praksi često postavljaju psiholozima i stručnim licima jeste kako povećati motivaciju i koje su smernice za proces povećanja motivacije za učenje kod učenika. U teoriji i praksi postoji nekoliko takvih smernica.
Prvo i osnovno jeste učiti dete da se takmiči samo sa sobom, učiti ga takozvanom samoregulativnom učenju koje je praćeno ličnim rastom i razvojem. Zatim, davati učeniku realne ciljeve koji su u koliziji sa njegovim kapacitetima i intelektualnim razvojem – ni previše lake, ni previše teške. Takođe, važno je podeliti gradivo prilikom učenja na manje smisaone celine, i posle svakog savladanog koraka nagraditi ga adekvatnom, ne velikom nagradom, već pohvalom,
ili odmorom.
Takođe, vrlo je važno ne izjednačavati sposobnost deteta sa ličnom vrednošću (ako neko ima razvijene sposobnosti ne znači da će biti vredniji kao čovek!). Ističite ono što je dobro. Treba poznavati dobre strane i lične kapacitete deteta i na njima graditi buduće potencijale (upoznajte svoje dete, razumite i slabe i jake strane ličnosti u celini uzimajući u obzir razvojni period u kojem se dete nalazi trenutno; adolescencija kao posebno „kritična” tačka, ali prolazna).
I za kraj, treba istaći da kod dece treba podsticati celoživotno učenje, razvitak ličnih kompetencija i kapaciteta, a ne samo učenje za jedan određeni period (ne samo za kontrolni zadatak i odgovaranje, već za znanje i primenu u kasnijem životu). Učiti ih da su naši ciljevi naše vodilje koje smanjuju raskorak između onoga gde smo trenutno i onoga gde bismo želeli da se nalazimo. Ciljevi moraju biti realni, konkretni i ostvarljivi. Važno je da verujemo da deca mogu da ostvare svoje ciljeve, bez obzira na trenutne prepreke.
Majda Markov, psiholog
Pozovite nas ukoliko imate pitanja, potreban vam je savet ili želite da se konsultujete sa psihologom kako bi vaše dete postalo produktivnije i ostvarilo sve svoje ciljeve.
Novosadski kulturno-obrazovni krug
Pasterova 2/Narodnog fronta 2a
o64 / 03 93 269
064 / 11 32 729