Mesec je maj, i čini se da je mala matura tu, odmah iza vrata. Jedan od školskih predemeta koji se nalazi na kombinovanom testu na maloj maturi je i fizika. Fizika je onaj predmat koji se učenicima često učini kao zahtevniji, ali uz redovno vežbanje ništa nije nerešivo. Hajde onda da vidimo koje su najčešće greške iz fizike i na šta treba obratiti pažnju.
1) Pravac i smer
Neretko, učenici pravac i smer smatraju za isti pojam, ali videćemo o čemu se zapravo radi na jednostavnom primeru:
Zamislite da postoje dva automobila, jedan se nalazi u Beogradu, drugi u Novom Sadu.
Možemo put nazavati pravac Beograd-Novi Sad, a smer prvog automobila je iz Beograda ka Novom Sadu, dok je smer drugog automobila iz Novog Sada ka Beogradu.
2) Očitavanje brojnih vrednosti na mernim instrumentima
Ovaj zadatak se može učiniti kao vrlo jednostavan, zbog toga se obično na njemu i najčešće greši. Data nam je slika nekog mernog uređaja sa opsegom i skalom na određenom mestu na opsegu. Zadatak je da se očita, recimo, na ampermetru vrednost električne struje. Ono što je potrebno jeste da se odredi između koja dva broja se nalazi skala, ali da se obrati pažnja na vrednost najmanjeg podeoka, razmaka između dve susedne crtice ili dva susedna broja na opsegu.
3) Izražavanje fizičkih veličina
Fizička veličina je ono što želimo da izmerimo, a da bi taj broj imao smisla neophodno je da uz brojnu vrednost stoji merna jedinica. Naizgled jednostavan zapis učenicima često pravi problem, jer pomešaju oznaku za mernu jedinicu i fizičku veličinu, pa treba dodatno obratiti pažnju kako zapisujemo neku fizičku veličinu, a u čemu je izražavamo, to jest merimo.
4) Prefiksi
Postoje predmeti koji imaju jako veliku masu, i oni sićušni, nevidljivi golim okom. Kada merimo nešto izuzetno veliko ili jako malo, u fizici se koriste prefiksi kako bi se izbeglo pisanje puno nula. To su slova koja se pišu uz mernu jedinicu i predstavljaju broj nula. Učenicima pamćenje prefiksa i njihova primena često nije najjasnija, zato postoje takozvane stepenice koje mogu ovo olakšati.
Kako se koriste stepenice?
Svaka stepenica ima vrednost deset i ako hoćemo da izračunamo koliko 1 milimetar ima metara podelićemo sa 1000 (10*10*10), ili, na primer, hoćemo da vidimo koliko jedan metar ima centimetara, pomnožićemo sa 100 (10*10).
Prirodne nauke su svuda oko nas. Ono što se krije u njima nas okružuje, zbog toga se treba truditi da fiziku vidimo na što jednostavniji način i da naučeno primenimo kada se od nas traži. Javite se i dođite da zajedno učimo, eksperimentišemo i pripremimo se za polaganje prijemnog ispita.
064 03 93 269/ 064 11 32 729
Pasterova 2/Narodnog fronta 2a