{"id":442,"date":"2022-12-17T23:53:23","date_gmt":"2022-12-17T23:53:23","guid":{"rendered":"https:\/\/portal.nskrug.org\/?p=442"},"modified":"2022-12-17T23:57:13","modified_gmt":"2022-12-17T23:57:13","slug":"biologija-i-svakodnevica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/2022\/12\/17\/biologija-i-svakodnevica\/","title":{"rendered":"Biologija i svakodnevica"},"content":{"rendered":"\n

Biologija je nauka o \u017eivotu. Obuhvata \u0161irok spektar nauka i nau\u010dnih disciplina. Profesionalni biolozi biraju grupe organizama koje \u0107e prou\u010davati: to mogu biti ptice, biljke ili bakterije\u2026
Biologija poma\u017ee u razumevanju svakog \u017eivog organizma, od najmanjih bakterija do plavih kitova. Biologija je veoma korisna nau\u010dnicima, jer im omogu\u0107ava da saznaju odakle dolaze neke bolesti i \u0161teto\u010dine kao \u0161to su virusi, bakterije, bolesti biljaka.<\/p>\n\n\n\n

Biolo\u0161ka znanja nam omogu\u0107avaju da shvatimo veliku raznovrsnost i me\u0111usobnu povezanost \u017eivih bi\u0107a, kako se ona prilago\u0111avaju na razli\u010dite uslove u \u017eivotnoj sredini, kako re\u0161avaju pitanje opstanka i pre\u017eivljavanje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Primenom odre\u0111enih biolo\u0161kih znanja mo\u017eemo da uti\u010demo na unapre\u0111enje kvaliteta \u017eivota, na o\u010duvanje zdravlja \u2012 pravilnom kombinacijom namirnica u ishrani i svakodnevnim lakim fizi\u010dkim ve\u017ebama, a kori\u0161\u0107enjem energetski efikasnih proizvoda da u\u0161tedimo energiju i novac.<\/p>\n\n\n\n

Biologija obja\u0161njava koliko je va\u017eno odr\u017eanje ekolo\u0161ke ravnote\u017ee u prirodi. \u010covek kao deo biosfere svakodnevnim aktivnostima remeti ekolo\u0161ku ravnote\u017eu \u2012 se\u010de \u0161ume, preteranim lovom i ribolovom smanjuje brojnost vrsta, zaga\u0111uje vodu, vazduh i zemlji\u0161te razli\u010ditim zaga\u0111uju\u0107im supstancama, remeti ekolo\u0161ku ravnote\u017eu.<\/p>\n\n\n\n

Primeri primene biologije u svakodnevnom \u017eivotu:<\/p>\n\n\n\n

  1. Biologija i medicina<\/em>
    Brojne vrste lekovitih biljaka se upotrebljavaju od davnina ali i danas za le\u010denje bolesti.
    Brz napredak biologije kao nauke se uspe\u0161no koristi u medicini. Na primer, genetika je doprinela do upotrebe medicinskih metoda za ranu dijagnozu, le\u010denje i prevenciju mnogih bolesti koje su nasledne.
    <\/li>
  2. Biologija i ishrana<\/em>
    Hrana je na\u0161e gorivo, koje nas odr\u017eava u \u017eivotu. Hrana dolazi od biljaka i \u017eivotinja koje se u velikoj meri razvijaju zahvaljuju\u0107i poznavanju biologije. Uz pomo\u0107 genetike i biologije poljoprivrednici su uzgojili biljke koje su otpornije na bolesti, vremenske uslove i daju ve\u0107i prinos.<\/li><\/ol>\n\n\n\n
    \"\"<\/figure>\n\n\n\n
    1. Biologija i mi<\/em>
      Kao nauka, ona ima za cilj da pobolj\u0161a \u017eivotni stil. Porast stanovni\u0161tva i industrijalizacija doveli su do niza problema, uklju\u010duju\u0107i zaga\u0111enje. Odre\u0111ivanje njegovih efekata i alternativnih re\u0161enja mogu\u0107e je samo kroz prou\u010davanje biologije. Na primer, sprovedene su brojne studije o uticaju zaga\u0111enja vazduha na \u010doveka, biljke i \u017eivotinje.
      <\/li>
    2. Biologija i pravosu\u0111e<\/em>
      Kriminalci \u010desto ostavljaju dokaz o svom identitetu na mestu zlo\u010dina: na primer, dlake, krv ili \u0107elije ko\u017ee. Policija mo\u017ee koristiti genetsku informaciju kako bi pokazala da li je neka osoba bila prisutna ili ne na mestu zlo\u010dina. Na primer, policija mo\u017ee koristiti otiske prstiju kako bi uhvatila kriminalce.
      <\/li>
    3. Biologija i ekosistem<\/em>
      Kroz biologiju mo\u017eete znati razli\u010dite interakcije izme\u0111u ljudskih bi\u0107a. Prou\u010davanje ekosistema i kako oni uslovljavaju pona\u0161anje dru\u0161tava. Ova nauka tako\u0111e upozorava na opasne posledice koje nastaju kada se u okru\u017eenju stvaraju neravnote\u017ee.

      Zanimljiv eksperiment<\/em>
      Da li je vazduh u tvojoj okolini zaga\u0111en?

      Potrebno je:
      Komad bele ili prozirne plastike du\u017eine 15-20 cm
      Lepljiva traka
      Vazelin
      Beli papir
      Makaze, lupa, drvena plo\u010da ili cigla

      Postupak: Komad plastike pomo\u0107u lepljive trake pri\u010dvrsti za drvenu plo\u010du\/ciglu, na samom kraju, tako da sredina ne bude prekrivena trakom. Gornju stranu plastike prekrijte vazelinom. Napravljeni materijal stavi na ogradu u dvori\u0161tu ili na terasi. Ostaviti da odstoji 24-48 sati. Slikati eksperimenalnu postavku nakon postavljanja na ogradu. Slikati eksperimenalnu postavku nakon isteka predvi\u0111enog vremena. Po zavr\u0161etku eksperimenta pomo\u0107u makaza skinuti plastiku sa plo\u010de\/cigle. Analizirajte dobijeni uzorak.

      Analiza dobijenog uzorka
      Posmatrajte \u010destice: boju, izgled, oblik, vrstu (\u010da\u0111, pra\u0161ina, pesak). Zatim, analiziraj broj \u010destica po jedinici povr\u0161ine. Pomo\u0107u lupe prebrojte broj \u010destica. Dobijeni rezultati pokazuju da najvi\u0161e zaga\u0111uju\u0107ih \u010destica ima kraj prometnih saobra\u0107ajnica, toplana, termoelektrana. Ponovite eksperiment u \u010distoj sredini: \u0161umi, obali mora, banji i uporedite rezulatate koje ste dobili.<\/li><\/ol>\n\n\n\n

      Autor: Zorana Mijailovi\u0107, nastavnica biologije<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Biologija je nauka o \u017eivotu. Obuhvata \u0161irok spektar nauka i nau\u010dnih disciplina. Profesionalni biolozi biraju grupe organizama koje \u0107e prou\u010davati: to mogu biti ptice, biljke ili bakterije\u2026Biologija poma\u017ee u razumevanju svakog \u017eivog organizma, od najmanjih bakterija do plavih kitova. Biologija je veoma korisna nau\u010dnicima, jer im omogu\u0107ava da saznaju odakle […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":439,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5,1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442"}],"collection":[{"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=442"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":445,"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442\/revisions\/445"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/439"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=442"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=442"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=442"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}