Jezik kojim se slu\u017eimo deluje lako za upotrebu i gotovo uvek smo sigurni da njime dobro baratamo. Me\u0111utim, to se \u010desto ispostavi kao pogre\u0161no mi\u0161ljenje. Jezik je poput \u017eivog bi\u0107a; stalno se menja, javljaju se nove re\u010di iz drugih jezika, a neke se izgube. U nastavku mo\u017eete prona\u0107i pojmove koje redovno ve\u0107ina nas upotrebljava i sigurna je u njihovu ispravnost, a ,,Pravopis srpskog jezika\u201d tvrdi suprotno.<\/p>\n\n\n\n
Re\u010di stranog porekla imaju druga\u010diju fonetiku, kao i morfologiju. Ulaskom u drugi jezik prirodno je da ih dru\u0161tvo prilago\u0111ava svom govornom podneblju.<\/p>\n\n\n\n
Iscenirati ili inscenirati? Pravilno je inscenirati<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Patofne ili pantofle? Pravilno je pantofle.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Vakum ili vakuum? Pravilno je vakuum.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Re\u010di potekle iz italijanskog jezika smo prilagodili srpskom jeziku i \u010desto se kod njih javljaju glasovi kao \u0161to su d\u017e, \u010d ili \u0107, ali i tu dolazi do gre\u0161ke. Ne\u0107e biti lambord\u017eini, ve\u0107 lamborgini<\/strong>. Tako\u0111e, nije kapu\u0107ino, ve\u0107 kapu\u010dino<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Na dru\u0161tvenim mre\u017eama se pro\u0161irila jezi\u010dka nedoumica o tome \u0161ta je sa izrazom garni\u0161na. U Re\u010dniku Matice srpske se navodi da je pravilno karni\u0161a<\/strong>, a ne garni\u0161a ili garni\u0161la.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o medicinskom pravopisu, naj\u010de\u0161\u0107e su to re\u010di koje poti\u010du iz latinskog jezika i imaju komplikovaniji sklop.<\/p>\n\n\n\n Oftalmolog ili oftamolog? Oftalmolog.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rendgen ili rengen? Rendgen.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Hiru\u0161ki ili hirur\u0161ki? Hirur\u0161ki.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U re\u010dniku o kozmetici mo\u017eemo \u010duti termine kao \u0161to su kreon i alajner. Vodimo ra\u010duna da to budu krejon <\/strong>i ajlajner<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111u pridevima se pitanja javljaju kada je re\u010d o bojama. Da li je neko kupio roze haljinu ili rozu haljinu? Pridev roze ne menja oblik, tako da je u upotrebi jedino roze<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, treba voditi ra\u010duna kod komparativa prideva.<\/p>\n\n\n\n Visok \u2013 vi\u0161i \u2013 najvi\u0161i;<\/p>\n\n\n\n Tesan \u2013 te\u0161nji \u2013 najte\u0161nji;<\/p>\n\n\n\n Jasan \u2013 jasniji \u2013 najjasniji.<\/p>\n\n\n\n Prilikom pisanja brojeva obratimo pa\u017enju da budu \u010detiri<\/strong> i \u0161eststo<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Treba ili trebam?<\/p>\n\n\n\n Upotreba glagola trebati sa zna\u010denjem ,,valjati\u201d jeste bezli\u010dna: treba da napi\u0161em<\/strong>, trebalo bi poslu\u0161ati<\/strong>. Me\u0111utim, ako se iskazuje da je ne\u0161to potrebno onda se upotrebljava u svim licima: treba mi<\/strong>, treba ti<\/strong>, trebaju nam<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017ee zvu\u010dati sme\u0161no kada \u010dujemo izraz \u0161efovica<\/strong> i ka\u017eemo kako je pravilno \u0161efica<\/strong>. Ovde je re\u010d o dubletu, te su ovi oblici pravilni, s tim \u0161to je zastupljeniji \u0161efica.<\/p>\n\n\n\n Na osnovu ovoga mo\u017eemo zaklju\u010diti da na\u0161a znanja uvek mo\u017eemo pro\u0161iriti i da postoji mesto za napredak. Nije lo\u0161e da se povremeno vratimo knjigama i re\u010dnicima kako bismo razre\u0161ili jezi\u010dke nedoumice.<\/p>\n\n\n\n Tu smo za sva va\u0161a pitanja!<\/p>\n\n\n\n Va\u0161 Novosadski kulturno-obrazovni krug<\/p>\n\n\n\n 064\/03 93 269 064\/11 32 729<\/p>\n\n\n\n Pasterova 2\/Narodnog fronta 2a<\/p>\n\n\n\n