Ruski jezik spada u najpopularnije jezike sveta, \u010dijih govornika ima 258 miliona. Ekspanzija ruskog jezika u svetu je proistekla najvi\u0161e zbog poslovne komunikacije me\u0111u razli\u010ditim dr\u017eavama, politi\u010dke i ekonomske situacije. Po nekim istra\u017eivanjima, ciljne grupe koje u\u010de ruski jezik su poslovni ljudi, studenti koji u svojoj mati\u010dnoj zemlji u\u010de ruski jezik ili idu na razmene studenata jer su zainteresovani za rusku kulturu i jezik.<\/p>\n\n\n\n
Iako nekima od nas, ruski deluje lak za u\u010denje jer je, naizled sli\u010dan srpskom, ruski jezik je itekako zahtevan za u\u010denje.\u0160to se ti\u010de \u201cop\u0161tih pote\u0161ko\u0107a\u201d vezanih za u\u010denje ruskog jezika one su:<\/p>\n\n\n\n
\u2022 Ruska azbuka. Mnogi narodi pi\u0161u latinicom \u0161to predstavlja po\u010detni zadatak \u2013 usvajanje novog pisma. Kod nas je ovaj problem manje zastupljen jer se koristi \u0107irilica, ali ne va\u017ei pravilo: ,,Pi\u0161i kako govori\u0161, \u010ditaj kao je napisano\u201d. Na primer, slovo ,,E\u201d, u zavisnosti od polo\u017eaja u re\u010di, mo\u017eemo \u010ditati kao ,,E\u201d, ,,JE\u201d i ,,I\u201d. Izgovor odre\u0111enih slova ne odgovara izgovoru istih tih slova u srpskom jeziku, a jedna od najistaknutijih pote\u0161ko\u0107a iz domena fonetike je izgovor jeri ,,\u042b\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u2022 Neekvivalenta leksika \u2013 kao i svaki jezik, i ruski jezik ima svoju neekvivalentu leksiku. To je leksika \u010dije se zna\u010denje ne mo\u017ee prevesti, nego ga je potrebno objasniti uz propratne grafi\u010dke ili video materijale. Nave\u0161\u0107emo primer ,,\u0431\u0430\u043d\u044f\u201d. Naj\u010de\u0161\u017ee se ova re\u010d pevodi kao ,,sauna\u201d, no zna\u010denje ima dublji karakter. Zbog ovog i sli\u010dnih primera, potrebno je posvetiti ve\u0107u pa\u017enju kulturi ruskog naroda.<\/p>\n\n\n\n
\u2022 Glagoli kretanja \u2013 u srpskom jeziku mi koristimo glagol ,,i\u0107i\u201d kada ka\u017eemo ,,Idem u prodavnicu\u201d, ,,Idem na more\u201d, ,,Idem kod drugarice\u201d, ,,Idem u Pariz i vra\u0107am se za 5 dana\u201d. U ruskom jeziku upotreba glagola kretanja je ograni\u010dena. Postoje glagoli koji predstavljaju kretanje pe\u0161aka i kretanje prevoznim sredstvom, glagoli koji se koriste kada govorimo o kretanju u jednom smeru i glagoli koje koristimo za ozna\u010davanje kretanja u vi\u0161e smerova. U ruskom ne mo\u017eemo re\u0107i ,,Idem u prodavnicu\u201d (mislimo na obli\u017enju prodavnicu gde ne idemo prevoznim sredstvom) i ,,Idem na more\u201d \u2013 u prvoj re\u010denici ne koristimo prevozno sredstvo, te \u0107emo i ruskom jeziku re\u0107i ,,\u042f \u0438\u0434\u0443 \u0432 \u043c\u0430\u0433\u0430\u0437\u0438\u043d\u201d, ali u drugoj re\u010denici ne mo\u017eemo upotrebiti ovaj glagol jer se podrazumeva da na more idemo prevoznim sredstvom – \u201c\u042f \u0435\u0434\u0443 \u043d\u0430 \u043c\u043e\u0440\u0435\u201d.<\/p>\n\n\n\n
\u2022 Akcentovanje \u2013 akcenat je u ruskom pokretni i razlikuje se po svom polo\u017eaju od re\u010di do re\u010di. Kod nekih re\u010di u jednini akcenat stoji na prvom, a u mno\u017eini na poslednjem slogu: \u0433\u041e\u0440\u043e\u0434 \u2013\u0433\u043e\u0440\u043e\u0434\u0410. Nepravilno kori\u0161\u0107enje akcenta mo\u017ee promeniti zna\u010denje re\u010di: \u043c\u0443\u043a\u0410 (bra\u0161no) i \u043c\u0423\u043a\u0430 (muka).<\/p>\n\n\n\n
\u2022 Slo\u017eeni pade\u017eni sistem \u2013 ruski jezik ima 6 pade\u017ea i sa tim u vezi svaka re\u010d ima svojih 12 promena, odnosno, 6 u jednini i 6 u mno\u017eini. Zbog jezi\u010dkih promena koje su dotakle ruski jezik, kod nekih re\u010di dolazi do odstupanja u odre\u0111enim pade\u017eima, \u0161to doprinosi jo\u0161 ve\u0107em broju pote\u0161ko\u0107a u usvajanju pade\u017enog sistema.<\/p>\n\n\n\n
\u2022 La\u017eni prijatelji \u2013 \u010desto slu\u0161amo frazu ,,Ruski je isti kao srpski jezik\u201d. Ova fraza je delimi\u010dno ta\u010dna u pogledu leksike. Me\u0111utim, gramati\u010dki sistem je u velikoj meri razli\u010dit. Na\u0161 maternji jezik ima zajedni\u010dku leksiku koju deli sa ruskim jezikom, i mo\u017ee nam pomo\u0107i da br\u017ee i efektivnije usvojimo ruski jezik, ali nam sa druge strane mo\u017ee biti prepreka. \u0160ta su ,,la\u017eni prijatelji\u201d u odnosu ova dva jezika? To predstavlja leksiku koja se isto \u010dita i pi\u0161e, ali ima razli\u010dito zna\u010denje i mo\u017ee nas u potpunosti odvratiti od konteksta: \u0441\u0442\u043e\u043b\u0438\u0446\u0430 (rus. prestonica), \u0431\u0443\u043a\u0432\u0430 (rus. slovo), \u0436\u0438\u0432\u043e\u0442 (rus. stomak), \u0441\u043b\u043e\u0432\u043e (rus. re\u010d), \u043c\u0430\u0433\u0430\u0437\u0438\u043d (rus. prodavnica), \u0443\u0436\u0438\u043d (rus. ve\u010dera), \u043c\u0438\u0440 (rus. svet), \u0446\u0432\u0435\u0442 (rus. boja), \u0441\u0432\u0435\u0442 (rus. svetlo), \u0431\u0430\u043d\u043a\u0430 (rus. Tegla) itd.<\/p>\n\n\n\n
Zalju\u010dak, u vezi sa u\u010denjem ruskog jezika, se sam name\u0107e: ruski jezik je donekle sli\u010dan sa na\u010dim jezikom, ali s druge strane, veoma je i razli\u010dit. Imaju\u0107i ove informacije u vidu, potrebno je ozbiljno pri\u0107i u\u010denju i posvetiti se svakom segmentu jezika: gramatici, govoru, razumevanju i pisanju radi postizanja dobrih rezultata.<\/p>\n\n\n\n
Uvek je pravo vreme za u\u010denje.<\/p>\n\n\n\n
Novosadski kulturno \u2013 obrazovni krug, va\u0161a omiljena \u0161kola<\/p>\n\n\n\n