\u010cesto \u010dujemo kako deca odbijaju da u\u010de, nemaju \u017eelju za sticanjem znanja i isti\u010du da im \u0161kola predstavlja problem. Slu\u0161aju\u0107i takve izjave \u017eelimo da pomognemo, kao roditelji, nastavnici i prijatelji. U nastavku teksta sazna\u0107ete kako mo\u017eemo motivisati decu da sa voljom i rado\u0161\u0107u u\u010de.<\/p>\n\n\n\n
Re\u010d motivacija poti\u010de od glagola latinskog porekla movere<\/em> koji zna\u010di kretati se, pomerati, dok se u svakodnevnom \u017eivotu zna\u010denje odnosi na pokreta\u010dke snage koji nas navode na aktivnost, usmeravaju, daju\u0107i intezitet i trajanje.<\/p>\n\n\n\n Op\u0161ta motivacija<\/strong> za u\u010denje je \u0161iroka i trajna karakteristika koja se odnosi na usvajanje znanja i ve\u0161tina u razli\u010ditim situacijama i oblicima u\u010denja. Mo\u017ee se re\u0107i da, kada se jednom razvije motivacija, ona se javlja tokom celog \u017eivota i odnosi na \u0161iroke domene raznih oblasti. Izvor ove motivacije nalazi se u samom u\u010deniku i produkt je njegovog iskustva ste\u010denog tokom obrazovanja. Ako uzmemo u obzir da je motivacija za u\u010denjem trajna karakteristika, njeno potencijalno menjanje zahteva dosta vremena i ulaganja.<\/p>\n\n\n\n Pored op\u0161te, postoji i specifi\u010dna motivacija<\/strong> koja se odnosi na motivaciju za usvajanjem znanja u odre\u0111enom \u0161kolskom predmetu (u\u010denik je, recimo, motivisan da u\u010di matematiku, ali nije motivisan da u\u010di istoriju, ili obrnuto). Specifi\u010dna motivacija je usko povezana sa spolja\u0161njim \u010diniocima, kao \u0161to je sam predmet koji ga motivi\u0161e ili li\u010dnost nastavnika koji dati predmet predaje.<\/p>\n\n\n\n Dve osobine li\u010dnosti u\u010denika koji je motivisan jesu istrajnost i upornost.<\/strong> One su od velikog zna\u010daja kada se do uspeha u u\u010denju ne dolazi na lak na\u010din. Puno je teorija i podela motivacije za u\u010denje, a nama je ovde najzna\u010dajnija ona podela na intrizni\u010dnu (unutra\u0161nju motivaciju) i ekstrinzni\u010dnu (spolja\u0161nju motivaciju). Unutra\u0161nja motivacija<\/strong> je potreba u\u010denika kao \u0161to su radoznalost, potreba za znanjem i li\u010dna satisfakcija. U ovom slu\u010daju aktivnost je sama za sebe nagrada.<\/p>\n\n\n\n Kada u\u010denici u\u010de za ocenu, da bi izbegli kaznu, da bi udovoljili roditeljima i nastavnicima, ili za bilo kakvu ekonomsku nagradu govorimo o spolja\u0161njoj motivaciji<\/strong>. Ova motivacija upori\u0161te ima izvan li\u010dnosti u\u010denika, bitno je samo ono \u0161to se u\u010denjem dobija spolja. Vremenom i sazrevanjem unutra\u0161nja motivacija opada, a raste spolja\u0161nja.<\/p>\n\n\n\n Pitanje koje roditelji u praksi \u010desto postavljaju psiholozima i stru\u010dnim licima jeste kako pove\u0107ati motivaciju i koje su smernice za proces pove\u0107anja motivacije za u\u010denje<\/strong> kod u\u010denika. U teoriji i praksi postoji nekoliko takvih smernica.<\/p>\n\n\n\n Prvo i osnovno jeste u\u010diti dete da se takmi\u010di samo sa sobom, u\u010diti ga takozvanom samoregulativnom u\u010denju koje je pra\u0107eno li\u010dnim rastom i razvojem. Zatim, davati u\u010deniku realne ciljeve koji su u koliziji sa njegovim kapacitetima i intelektualnim razvojem \u2013 ni previ\u0161e lake, ni previ\u0161e te\u0161ke. Tako\u0111e, va\u017eno je podeliti gradivo prilikom u\u010denja na manje smisaone celine, i posle svakog savladanog koraka nagraditi ga adekvatnom, ne velikom nagradom, ve\u0107 pohvalom, Tako\u0111e, vrlo je va\u017eno ne izjedna\u010davati sposobnost deteta sa li\u010dnom vredno\u0161\u0107u (ako neko ima razvijene sposobnosti ne zna\u010di da \u0107e biti vredniji kao \u010dovek!). Isti\u010dite ono \u0161to je dobro. Treba poznavati dobre strane i li\u010dne kapacitete deteta i na njima graditi budu\u0107e potencijale<\/strong> (upoznajte svoje dete, razumite i slabe i jake strane li\u010dnosti u celini uzimaju\u0107i u obzir razvojni period u kojem se dete nalazi trenutno; adolescencija kao posebno \u201ekriti\u010dna\u201d ta\u010dka, ali prolazna).<\/p>\n\n\n\n I za kraj, treba ista\u0107i da kod dece treba podsticati celo\u017eivotno u\u010denje, razvitak li\u010dnih kompetencija i kapaciteta, a ne samo u\u010denje za jedan odre\u0111eni period (ne samo za kontrolni zadatak i odgovaranje, ve\u0107 za znanje i primenu u kasnijem \u017eivotu). U\u010diti ih da su na\u0161i ciljevi na\u0161e vodilje koje smanjuju raskorak izme\u0111u onoga gde smo trenutno i onoga gde bismo \u017eeleli da se nalazimo. Ciljevi moraju biti realni, konkretni i ostvarljivi. Va\u017eno je da verujemo da deca mogu da ostvare svoje ciljeve, bez obzira na trenutne prepreke.<\/p>\n\n\n\n Majda Markov, psiholog<\/p>\n\n\n\n Pozovite nas ukoliko imate pitanja, potreban vam je savet ili \u017eelite da se konsultujete sa psihologom kako bi va\u0161e dete postalo produktivnije i ostvarilo sve svoje ciljeve.<\/p>\n\n\n\n Novosadski kulturno-obrazovni krug<\/p>\n\n\n\n Pasterova 2\/Narodnog fronta 2a<\/p>\n\n\n\n o64 \/ 03 93 269<\/p>\n\n\n\n 064 \/ 11 32 729<\/p>\n\n\n\n
ili odmorom.<\/p>\n\n\n\n