{"id":333,"date":"2022-05-11T09:28:59","date_gmt":"2022-05-11T09:28:59","guid":{"rendered":"https:\/\/portal.nskrug.org\/?p=333"},"modified":"2022-05-11T09:29:01","modified_gmt":"2022-05-11T09:29:01","slug":"mala-matura-najcesce-greske-iz-fizike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/portal.nskrug.org\/index.php\/2022\/05\/11\/mala-matura-najcesce-greske-iz-fizike\/","title":{"rendered":"Mala matura – naj\u010de\u0161\u0107e gre\u0161ke iz fizike"},"content":{"rendered":"\n

Mesec je maj, i \u010dini se da je mala matura tu, odmah iza vrata. Jedan od \u0161kolskih predemeta koji se nalazi na kombinovanom testu na maloj maturi je i fizika. Fizika je onaj predmat koji se u\u010denicima \u010desto u\u010dini kao zahtevniji, ali uz redovno ve\u017ebanje ni\u0161ta nije nere\u0161ivo. Hajde onda da vidimo koje su naj\u010de\u0161\u0107e gre\u0161ke iz fizike i na \u0161ta treba obratiti pa\u017enju.<\/p>\n\n\n\n

1) Pravac i smer<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Neretko, u\u010denici pravac i smer smatraju za isti pojam, ali vide\u0107emo o \u010demu se zapravo radi na jednostavnom primeru:<\/p>\n\n\n\n

Zamislite da postoje dva automobila, jedan se nalazi u Beogradu, drugi u Novom Sadu.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eemo put nazavati pravac Beograd-Novi Sad, a smer prvog automobila je iz Beograda ka Novom Sadu, dok je smer drugog automobila iz Novog Sada ka Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

2) O\u010ditavanje brojnih vrednosti na mernim instrumentima<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovaj zadatak se mo\u017ee u\u010diniti kao vrlo jednostavan, zbog toga se obi\u010dno na njemu i naj\u010de\u0161\u0107e gre\u0161i. Data nam je slika nekog mernog ure\u0111aja sa opsegom i skalom na odre\u0111enom mestu na opsegu. Zadatak je da se o\u010dita, recimo, na ampermetru vrednost elektri\u010dne struje. Ono \u0161to je potrebno jeste da se odredi izme\u0111u koja dva broja se nalazi skala, ali da se obrati pa\u017enja na vrednost najmanjeg podeoka, razmaka izme\u0111u dve susedne crtice ili dva susedna broja na opsegu.<\/p>\n\n\n\n

3) Izra\u017eavanje fizi\u010dkih veli\u010dina<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Fizi\u010dka veli\u010dina je ono \u0161to \u017eelimo da izmerimo, a da bi taj broj imao smisla neophodno je da uz brojnu vrednost stoji merna jedinica. Naizgled jednostavan zapis u\u010denicima \u010desto pravi problem, jer pome\u0161aju oznaku za mernu jedinicu i fizi\u010dku veli\u010dinu, pa treba dodatno obratiti pa\u017enju kako zapisujemo neku fizi\u010dku veli\u010dinu, a u \u010demu je izra\u017eavamo, to jest merimo.<\/p>\n\n\n\n

4) Prefiksi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Postoje predmeti koji imaju jako veliku masu, i oni si\u0107u\u0161ni, nevidljivi golim okom. Kada merimo ne\u0161to izuzetno veliko ili jako malo, u fizici se koriste prefiksi kako bi se izbeglo pisanje puno nula. To su slova koja se pi\u0161u uz mernu jedinicu i predstavljaju broj nula. U\u010denicima pam\u0107enje prefiksa i njihova primena \u010desto nije najjasnija, zato postoje takozvane stepenice koje mogu ovo olak\u0161ati.<\/p>\n\n\n\n

Kako se koriste stepenice?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Svaka stepenica ima vrednost deset i ako ho\u0107emo da izra\u010dunamo koliko 1 milimetar ima metara podeli\u0107emo sa 1000 (10*10*10), ili, na primer, ho\u0107emo da vidimo koliko jedan metar ima centimetara, pomno\u017ei\u0107emo sa 100 (10*10).<\/p>\n\n\n\n